Živeti prošlost – Srpska srednjovekovna gozba

Naučno-umetnički projekat “Živeti prošlost” okuplja stvaraoce različitih profila, sa ciljem da se istraži i rekonstruiše srednjovekovno nasleđe naše zemlje. Radionica srednjovekovna gozba prikazuje način ishrane i trpezu stanovnika stanovnika tog doba.

Srednjovekovna srpska gozba
“Živeti prošlost” naziv je za naučno-umetnički projekat u kome različiti stvaraoci istražuju i rekonstruišu srednjovekovno nasleđe Srbije. Kroz jednu od radionica pod nazivom srednjovekovna gozba, vodeći stručnjaci iz oblasti arheologije i istorije umetnosti, pokušali su da dočaraju način ishrane i trpezu srednjovekovnih Srba.

Pre nego što je Kolumbo otkrio Ameriku, Evropljani nisu jeli krompir, kukuruz i čokoladu. Srpski srednjovekovni čovek je svakodnevanu ishranu zasnivao na različitim žitaricama, pre svega prosu i ječmu. Od voća, koristila se domaća šljiva, kruška i jabuka.

Iako se obično smatra da su proja i pasulj srpska jela, stručnjaci objašnjavaju da su ona stigla kasnije, tek posle Kolumbovog otkrića.

“Na naše teritorije su stigla preko otomanskog carstva ili preko Venecije, tako da proja koja se smatra srpskim hlebom i pasulj koji se sprema na razne načine, poput prebranca, uopšte nisu srpska jela i zapravo su vrlo poznog datuma u srpskoj kuhinji”, objašnjava paleoetnobotaničar Ksenija Borojević.

Na srednjovekovnim gozbama se jelo dosta mesa, posebno jagnjetine. Nije postojao takav izbor zelenih namirnica kao danas.

“Ne jede se salata. Mi pravimo danas salatu, da tako kažem kao mali kompromis od raznih lukova, rotkvi koje možemo videti na raznim predstavama tajnih večeri u srpskom srednjevekovnom slikarstvu”, ističe istoričarka umetnosti Tamara Ognjenović.

Izuzetan značaj jaja

Nalazi životinjskih kostiju iz utvrđenja Ras u dvanaestom veku ukazuju na to da se živinsko meso koristilo retko, jer je živina bila važna zbog jaja.

“Jaje je vrlo važan građevinski materijal u srednjem veku, ono se koristi u umetnosti koristi se u živopisu, koristi se i kao vezivni gradivni materijal. Imate primer mosta u Ceskoj koji je kompletno napravljen na bazi jaja umesto maltera”, kaže Tamara Ognjenović.

Posuđe od gline u kojem su spravljana jela, isključivo su pravile žene.

“One su jednom godišnje pravile crepulje za potrebe svog domaćinstva. Nisu ih prodavale, mogle su da ih razmene za neke druge prozvode, nikako ih nisu prodavale i vrlo su vezane za kuću i dom”, kaže etnoarheolog Biljana Đorđević.

Uz podršku Međunarodnog saveta muzeja i Ministarstva kulture, želja ovih ljudi je da nastave svoja istraživanja u oblasti srpske srednjovekovne gastronomije, kako bi ovu zanimljivu oblast zaštitili i kao deo nematerijalne baštine naše zemlje.

(via RTS)

Više o projektu “Živeti prošlost” možete pročitati na: www.artiscenter.com