Utisci sa sajma tehnike: 3D skeneri – sadašnjost i budućnost arheologije

U toku prošle nedelje u Beogradu je održan 57. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća. Zahvaljujući Jeleni Jovanović, PR menadžeru firme Topomatika d.o.o. imali smo priliku da se na štandu ove zagrebačke firme upoznamo sa mogućnostima 3D skenera i lično se uverimo u njihovu veliku primenljivost u oblasti arheologije i zaštite kulturnog nasleđe.

Topomatika d.o.o. je od aprila registrovana i u Srbiji a sa radom počinju na jesen.

Pomenuta firma je 2002. godine u Hrvatskom restauratorskom zavodu u Zagrebu izvršila digitalizaciju Lošinjskog Apoksiomena, antičke bronzane skulpture pronađene 1999. godine u moru kraj Lošinja.

Digitalizacija Apoksiomena sprovedena je optičkim mernim uređajem ATOS, nemačke firme GOM.

Sličan uređaj predstavljen je na ovogodišnjem sajmu u Beogradu a efikasnost ovog vrhunskog 3D digitalizatora proverili smo na licu mesta skenirajući repliku jedne vinčanske figurine.

3D skeniranje 1

Ceo proces digitalizacije, od postavljanja predmeta do dobijanja njegovog potpunog 3D prikaza, trajao je oko 15-ak minuta. Dobijeni rezultati su bili više nego odlični bez obzira na ne sasvim idealne uslove za skeniranje u hali.

3D skeniranje 23D skeniranje 33D skeniranje 43D skeniranje 53D skeniranje 63D skeniranje 73D skeniranje 8

Princip rada ovog optičkog skenera je veoma jednostavan i zasnovan je na principu triangulacije. Skener projektuje snopove paralelnih linija na merni objekat, snimajući ih pritom pomoću dve digitalne kamere. Za svaki pojedini piksel u kamerama, visokom preciznošću se određuju trodimenzonalne koordinate pripadajuće tačke sa snimane površine. Obradom ovih podataka dobija se poligonizovana mreža koja detaljno opisuje oblik digitalizovanog predmeta.

gom5gom7
Princip rada je potpuno bezbedan i ne oštećuje skenirani predmet.

Donekle visoka cena koštanja ovog i sličnih uređaja možda neće dovesti do toga da u narednih par godina sve institucije kulture budu opremljene ovakvim skenerima ali se o digitalizaciji kulturne baštine veoma ozbiljno mora razmišljati. Aktuelna metodologija u arheologiji podrazumeva obavezno vođenje dokumentacije, u šta neizostavno spadaju fotografski snimci i crteži pronađenih objekata i predmeta. Međutim, svi ti podaci su dvodimenzionalni i ne mogu predstaviti sasvim verno posmatrani predmet. 3D skeneri nam omogućavaju potpuno verno i precizno predstavljanje nalaza, koje u budućnosti sasvim može izbaciti potrebu za crtanjem istih.

Uz dodatnu upotrebu, sve pristupačnijih, 3D štampača, izrada replika skeniranih predmeta postaje krajnje jednostavan proces a muzejski eksponati više neće biti samo dobro zaštićeni predmeti iza staklenog zvona, već i njihove verne kopije koje će svaki posetilac moći da uzme u ruku i opipa.

Virtuelni muzeji i opipljivi eksponati su zahvaljujući savremenim tehnologijama postali naša stvarnost.