Mozaik iz dubina antičke Budve – razgovor sa konzervatorom Dušanom Maksimovićem

mozaik budva

Krajem novembra u Budvi je prvi put u punom sjaju javnosti predstavljen antički mozaik otkriven 1938. godine prilikom izgradnje hotela Avala. Izložba je bila kruna projekta konzervacije ovog mozaika koji je započeo u martu prošle godine.

Kada je ovaj mozaik otkriven, osim zatrpavanja, nije se pristupilo nikakvom drugom tretmanu. Međutim, nakon razornog zemljotresa 1979. godine a za potrebu rekonstrukcije i izgradnje novog hotela Avala, ovaj mozaik podignut je iz svog originalnog konteksta i od tada nekoliko puta menjao lokacije.

Može se zaista s punim pravom reći da je ovaj mozaik javnosti predstavljen pravo iz dubina, na prvom mestu zbog izvanrednih predstava morskih životinja i fantastičnih bića koje su na njemu očuvane, a potom i zbog toga što je ovaj mozaik (već vidno oštećen do trenutka pronalaska), 28 godina ležao u podrumu i čekao svoj trenutak. Taj trenutak došao je upravo 2014. godine – kada je tim stručnjaka iz Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i JU Muzeji galerije Budve – započeo sa radovima na ovom mozaiku.

mozaik budva 2

Stanje mozaika pre početka projekta (Foto: portalanalitika.me)

Kako je sam proces tekao upitali smo Dušana Maksimovića, konzervatora tehničara, saradnika ateljea za konzervaciju mozaika i kamena iz Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu, koji je šest meseci svoga života posvetio ovom projektu, praktično se preselivši u Budvu. Dotakli smo se raznih pitanja koja se tiču samog mozaika, a koja bi mogla biti interesantna kako stručnoj, tako i široj javnosti. O planovima, očekivanjima, ali i poteškoćama, rekao nam je nešto više:

Proces konzervacije ovog mozaika i njegova restauracija tekli su uglavnom predviñenim tokom. Velike zasluge u tome ima tim stručnjaka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je 1986. godine radove na podizanju mozaika izveo na najstručniji način. Sam mozaik tom prilikom nije pretrpeo veća oštećenja. Proces čišćenja bio dodatno ubrzan činjenicom da su preliminarne konzervatorske operacije (koje uključuju i čišćenje poleđine) obavljene izuzetno profesionalno, te je bilo potrebno samo „doterati“ ono što je vreme provedeno u depou učinilo na samim kockicama.

Šta se više može reći o samom mozaiku, njegovom kontekstu pronalaska, predstavama koje su očuvane?

Sam mozaik pripada grupi rimskih podnih mozaika i potiče najverovatnije iz II veka nove ere. Izrađen je u tehtnici opus tessellatum koja podrazumeva upotrebu kamenih kockica veličine oko 1 cm 2 . Za ovaj mozaik se može reći da je izvanrednog kvaliteta izrade, a u izradi korišćen je lokalni kamen slabijeg kvaliteta – uglavnom krečnjak. Ovaj mozaik bio je deo prostorije u okviru građevine poznate kao Villa Urbana, i njegove površina iznosila je oko 70m 2 , od čega je sačuvano približno 37m 2 . Oštećenja su posledica građevinskih faza iz kasnijih perioda na ovom prostoru. Na sreću, pojedine figure morskih stvorenja koje su okruživale centralnu predstavu (ili predstave) nisu pretrpele ozbiljnija oštećenja…

Uključujući i delfina?

Uključujući i predstavu delfina koji je bio prava „zvezda večeri“.

Pomenuo si da je za izradu korišćen uglavnom krečnjak, pretpostavilo bi se da nije baš zahvalan materijal za izradu mozaika, ako uzmemo u obzir sam stepen očuvanosti mozaika.

Osim ljuspanja belih kockica, koje su činile „borduru“ (u odnosu na polje figuralnih predstava i centralno polje), u izvesnoj meri i migracije kalcita na površinu sivih (crnih) kockica (kojima su izrađene figuralne predstave), ovaj mozaik je bio veoma dobro očuvan i nije nam pravio mnogo „problema“. Osim te bele kalcitne „skrame“ na površini kockica, drugih značajnijih promena na njima nije bilo.

Kako je svaki mozaik, i sa aspekta konzervacije i sa aspekta njegove likovnosti, istoričnosti i generalno priče koju nam priča – priča za sebe, svaki zahteva drugačiji konzervatorski pristup. Kakav je bio vaš pristup ovom mozaiku i šta vam je ujedno predstavljalo najveću poteškoću u samom procesu?

Inicijalna ideja bila je da ovaj mozaik ponovo počne da predstavlja jednu celinu i bude dostupan javnosti i da se predstavi publici na najpraktičniji i najbolji mogući način… A da bi to bio, morao je da bude lak za transport.

Gotovo četrdeset kvadratnih metara mozaika ipak je velika površina…

Upravo. Zato je strateški plan bio takav da se sam mozaik podeli na pet „jednakih“ – ne jednakih ali fragmente približnih dimenzija, koji bi bili modularni, koji bi bili laki za prenos i mogli da se povežu u jednu celinu. A kako je jedan od zatečenih fragmenata bio znatno veći od drugih, njega smo morali da podelimo na dva, i to bih izdvojio kao najveću poteškoću u samom procesu, jer smo morali da vršimo razdvajanje kroz samo figuralnu predstavu i pritom pazimo da ne oštetimo kockice. Umesto „poteškoća“, pre bih rekao „pipav deo posla“. Sam proces konzervacije i prezentacije mozaika danas je olakšan brojnim tehnološkim dostignućima i otkrićima iz oblasti hemije. Konkretno, do upotrebe aluminijumskog saća kao podloge za mozaike, mozaici su bili postavljani na podloge koje su bile izuzetno teške i praktično nemoguće za transport, što samim tim smanjuje publiku kojoj će mozaik biti prezentovan.

Kako je centralni deo mozaika oštećen, a uzevši u obzir da je okružen brojnim predstavama morskih bića, realnih i fanstastičnih, da li se može pretpostaviti koje su još predstave bile zastupljene na ovom mozaiku? Ima li još mozaika koji sliče ovom?

O tome je veoma nezahvalno govoriti. Na osnovu očuvanih ostataka može se jedino prestpostaviti (naslutiti) postojanje figure slona, ali pretpostavka nije i dovoljan osnov za rekonstrukciju. Tako je i sa tumačenjem priče koju ove predstave pričaju. Mozaik nije izolovan od arhitektonske celine u kojoj je pronađen, već ih urpavo treba tumačiti zajedno. Dalja istraživanja u starom gradu će možda pružiti nove podatke za njegovu interpretaciju. A da li mu još neki sliči? Pa, moglo bi se reći da smo sličnosti uvideli na mozaiku iz istog perioda, otkrivenog u rimskom kupatilu u antičkoj Ostiji. Ipak, to i dalje nije dovoljno za rekonstrukciju. Vrlo je bitno naglasiti da je na prvom mestu bilo to da mozaik publici bude predstavljen onakav kakav on zaista jeste – jer i njegova oštećenja (koja ne utiču na njegovu stabilnost) su deo njega.

mozaik budva 3

Situacioni plan mozaika (Foto: portalanalitika.me)

Mozaik je zvanično predstavljen javnosti 22. novembra prošle godine u crkvi Santa Marija in Punta u starom gradu. Izložba je propraćena sa velikim interesovanjem stručne i šire javnosti. Pitanje je – Šta dalje? Da li je ovo njegovo konačno boravište?

Mozaik je veoma uspešno prezentovan, i to svima nama koji smo učestvovali u projektu predstavlja veliko zadovoljstvo. Ovo svakako nije konačna lokacija, plan je da mu se nađe trajno mesto boravka, ali za sada još nije u potpunosti izvesno gde će to biti. Najvažnije je da to bude sredina u kojoj će mozaik biti adekvatno zaštićen.

Dok ovom izvanrednom mozaiku ne bude odreñeno trajno boravište, nadamo da će on naći svoj put i do publike van granica Crne Gore. Sa druge strane, ko je u prolazu, neka „prošeta“ do Budve i lično se uveri u njegovu lepotu i posvedoči o rezultatu odlične saradnje regionalnih institucija kakvih će, nadamo se, još biti u budućnosti.

(Intervju za Arhantis priredila Sonja Damnjanović)