Jedinstvena izložba “Svet mumija” u Budimpešti

Kada se pomenu mumije prva asocijacija većine ljudi jeste Egipat. Zaista, stari Egipćani su bili pravi majstori mumifikacije. Verovali su da smrt nije kraj života već samo prelazak iz jednog života u drugi a sačuvati telo pokojnika za novi život u tom zagrobnom svetu bilo je veoma važno.
Međutim, Egipćani nisu bili jedini narod koji je poznavao proces mumifikacije. Od Perua do Novog Zelanda, mumije nalazimo širom sveta. Način mumifikacije je drugačiji ali je motiv bio isti – sačuvati telo pokojnika.  Osim toga imamo i prirodno mumifikovana tela. Izuzetno suvi ili vlažni uslovi, kao što su pustinje ili močvare, veoma pogoduju očuvanju tela. Bilo da su očuvana prirodnim putem ili sa namerom, zajednička stvar svih mumija jeste da privlače našu pažnju. Od naučnih istraživanja do popularne kulture, mumije su svuda oko nas. I pored toga, retko ko od nas je imao priliku da vidi pravu mumiju. Izložba Svet mumija u Budimpešti pruža nam mogućnost ne samo da vidimo jednu već 28 mumija na jednom mestu.

svet mumija

28 ljudskih i 10 životinjsih mumija sa različitih strana sveta i vremenskih epoha izložene su u Prirodnjačkom muzeju u Budimpešti.

Pored čuvenih egipatskih mumija, na ovoj izložbi možete videti i mumije sa Anda, tela iz močvara severne Evrope, mumifikovano telo budističkog monaha, balsamovane glave Maora pa čak i prirodno mumifikovana tela nekadašnjih stanovnika mađarskog grada Vaca ( o kojima ćemo pisati uskoro). Izložba je izuzetno dobro koncipirana tako da ćete zahvaljujući sjajnim infotablama, multimedijalnim prezentacijam, antropološkoj laboratoriji i dobro raspoloženim kustosima moći da naučite mnogo toga o procesu mumifikacije, mumijama, načinu na koji se istražuju ali i o samom ljudskom telu.

Da bismo vam zagolicali maštu predstavićemo vam neke od izloženih mumija.

ČINČORO MUMIJE

Uprkos raširenom verovanju, stari Egipćani verovatno nisu bili prva civilizacija koja je savladala umeće balsamovanja. U severnom Čileu, narod Činčoro mumifikovao je svoje mrtve, veruje se i par hiljada godina pre Egipćana. Narod Činčoro je počeo da mumificira pokojnike već početkom V milenijuma stare ere. U početku su mumificirali samo novorođenčad, decu i majke dojilje, ali 3500. g. pre naše ere taj običaj je počeo da se primenjuje i na ostale slojeve. Do danas je pronađeno oko 300 činčoro mumija. Polovina od njih je mumificirana veštački dok su ostale mumificirane prirodnim putem, u vrelom i suvom pesku pustinje Atakama.

činčoro mumija

Ova mumija potiče iz perioda 1700-500 g. pn.e. Lice pokriva glina a na glavu je stavljena ljudska perika.

PERUANSKI SVEŽANJ

Način očuvanja tela pokojnika kod Wari naroda u Peruu bio je pravljenje tzv. svežnjeva. Pokojnika su polagali u fetus položaj i tako ga fiksirali kanapima. Oko njega su stavljali mirišljave trave a telo su zatim umotavali u tkaninu pri čemu se dobija oblik svežnja. Unutrašnje organe nisu uklanjali ali neki naučnici smatraju da su bili vađeni pa zatim sušeni na dimu da bi se bolje sačuvali pre nego što bi ih vratili u pokojnika.

wari

Ovaj svežanj se datuje u period oko 600 – 1000 godine naše ere.  Mumija je nađena u Peruu, na visoravni Altiplano, na jednom groblju koje je korišćeno pre 1500 godina. Spoljni sloj svežnja pričvršćen je sa četiri metalne igle a na jednoj od njih visi pet školjki.

CT snimak je otkrio da se u svežnju nalazi novorođenče ili dete staro nekoliko nedelja (moguće da se rodilo mrto). Pored leve ruke se nalazi ogrlica od kamena ili školjke. To je verovatno amulet koji su roditelji dali detetu da ga štiti na drugom svetu.

MUMIJA BUDISTIČKOG MONAHA

Azija kao ogroman kontinent je mesto gde nalazimo veliki broj mumificiranih tela, prirodno ili veštačkim putem sačuvana. Ono što je posebno interesantno jeste običaj samomumificiranja koji nalazimo među budističkim monasima. Ovaj dugotrajan proces isušivanja tela, kome su se izlagali neki monasi u cilju postizanja probuđenja odnosno nirvane, potiče iz Kine. Odavde se običaj širi u Japan tokom 8 – 9 veka a zatim i u druge krajeve.

buda

Statua u muzeju krije mumiju budističkog monaha koji je imao oko 30-40 godina. Isušeno telo koje je nastalo samomumifikacijom obloženo je glinom, zatim slojem laka i na kraju pozlaćeno. Misli se da je monah bio najverovatnije neki lokalni budistički svetac koga su kao takvog poštovali i nakon njegove smri. Mumija je štitila svoj hram od pljačke ali je bila i povod za hodočašće. Statuu su prilikom verskih povorki nosili u krug da otera zle duhove, da blagoslovi ljude, njihove domove i imovinu.

MUMIJE IZ MOČVARA

Hladna i vlažna klima severne Evrope je idealno mesto za prirodno očuvanje tela, posebno kože i kose. U močvarama Danske, Nemačke, Holandije, Velike Britanije i Irske nađeno je više od 2000 mumificiranih tela. Stalna vlažna okolina može lako da mumificira ljudsko telo. Mikroorganizmi iz ljudskog tela bez kiseonika brzo nestanu a kiseline iz vode rastvaraju kalcijum u kostima. Kosti postaju meke i savitljive, unutrašnji organi se raspadnu a koža i kosa ostaju u dobrom stanju. Zbog toga su mumije iz močvara često pljosnate i tanke gotovo kao papir.

par iz virdinga

Na izložbi je predstavljen tzv. Par iz Virdinga, ostaci tela dvojice nagih muškaraca koja su pronađena 1904. godine u Holandiji. Tela su datovana u period od 160 g. pne. – 220 godine nove ere. Ranije se mislilo da su u pitanju muškarac i žena ali ispitivanja vršena 1988. godine su otkrila da se radi o dva muškarca. Nije utvrđeno da li su bili u rodbinskoj vezi. DNK analiza nažalost nije mogla da da odgovor na to pitanje jer se DNK razlaže u kiseloj sredini kao što je močvara. Postoji mišljenje da su bili žrtvovani jer na grudima jednog od njih postoji trag uboda.

MAJKA SA DVOJE DECE

Ove mumije su pronađene na Andima. Veruje se da je u pitanju prirodna mumifikacija zbog suve obalske klime. U krilima žene leži dete od 1-2 godine, a na njenim grudima dete od 2-3 godine. Genetska ispitivanja nisu uspela da ustanove da li je žena bila majka dece.

mumije sa anda

MUMIJE IZ VACA

1994. godine u zaboravljenoj kripti crkve u mađarskom gradu Vacu arheolozi su pronašli više od 250 odlično sačuvanih tela nekadašnjih stanovnika grada. Pogodna mikroklima kripte prirodno je mumifikovala tela pokojnika sahranjenih ovde pre oko 200 godina. Većina mumija je identifikovana a na izložbi su prikazani ostaci tela nekoliko njih, između ostalih i časne sestre Šandor Terezije (na slici).

časna sestra

Ukoliko ste zainteresovani za organizovanu posetu Budimpešti i izložbi “Svet mumija” preporučujemo vam aranžman turističke agencije Baja Tours koja jedina u svojoj ponudi ima posetu ovoj izložbi. Mi smo za vas obezbedili specijalan popust a sve što treba da uradite jeste da se pozovete na Arheološki portal Arhantis prilikom kontaktiranja agencije (ONLINE REZERVACIJA).

Izložba Svet mumija je otvorena u oktobru i trajaće do 17. maja 2015. godine.
Od srca vam preporučujemo da posetite ovu izložbu i upoznate se za zaista neverovatnim svetom mumija.

(Fotografije: MumiaVilag)