Izložba “Čuvari vatre” – 50 godina od osnivanja muzeja u Smederevskoj Palanci

Povodom 50 godina od osnivanja muzeja u Smederevskoj Palanci, u ovoj ustanovi, u petak 1. aprila, biće otvorena izložba pod nazivom “Čuvari vatre” autora Petra Dekića. Izložba kroz muzejsku hemeroteku prikazuje retrospektivu nastanka svih muzejskih odeljenja a obuhvata period od osnivanja muzeja 1966. do 1975. godine, kada su formirane prve zbirke.

Izložba Čuvari vatre

Ovom prilikom prenosimo intervju sa autorom.

U tumačenju muzejskih kolekcija i istorije muzeja oslanjate se na novinske tekstove…

Antropolog je po svojoj prirodi i na svakom mestu, pa i u muzeju, u potrazi za čovekom pre nego za istorijom. Izlazak u prostor novina koje govore o događanjima u muzeju je i simbolički i metodološki iskorak na granicu, dakle, paradigmatični antropološki prostor, i to granicu između sopstvenog (mog ličnog), mog ličnog muzejskog sveta i muzejske stvarnosti uopšte da bi se došlo do zabeleženog ali ne i očiglednog odnosa publike prema muzeju i njegovom trajanju. Dakle, novinski članci koji svedoče o događanjima, odvijanjima i trajanjima u muzeju su, kao egzemplarni prostor u kome su posredstvom novinara beleženi stavovi zajednice ljudi kojoj se on obraća, muzejski prostor u kome publika živi (iz javnosti će se izdvojiti u onu vrstu ljudi koji posećuju muzej) i ima mogućnost da ostavi trag svog činjenja na muzejsku stvarnost. Dve su posledice ovog pristupa. Najpre, beleške o pedeset godina muzeja su i beleške o tome kako su ga videli oni zbog kojih je postojao, oni zbog kojih se sabira, čuva i izlaže nešto što baš tim ljudima treba da svedoči o njihovoj istoriji i sadašnjosti i, ako je muzej uspešan, da ih pripremi za događaje u budućnosti. Drugi rezultat pristupa proizilazi iz ovog sažimanja prostora i vremena. Tako ova izložba ulazi u svet onih koji u svojim mislima, osećanjima i, za muzej posebno važnim sećanjima, iz muzejskog sveta u svakodnevicu iznosi ono što je rezultat muzejskog rada više nego ikoji muzejski proizvod (stručni ili naučni rad, knjiga, katalog, magnet, obeleživač stranica ili kalendar).

Moto izložbe „Čuvari vatre“ je izreka Gustava Malera „Tradicija nije čuvanje pepela već prenošenje vatre“. Kako objašnjavate njihov odnos?

Moto iz koga je izveden naslov izložbe i simbol na pečatu muzeja gde je predstavljena ruka koja štiti plamen govori upravo o posetiocima kao čuvarima vatre stvaranja, konstruisanja prošlosti i sadašnjosti, koliko i o onim čuvarima vatre među muzejskim radnicima koji su tokom pedeset godina, a posebno onima sa početaka istorije ovog muzeja, bili svesni potrebe da sebe podrede ideji zaštitnika kulture. U tom smislu, izložbom smo želeli da odamo, u meri koliko je to moguće, dužnu počast ljudima koji su stvarali muzej kakav je danas da bi on imao mogućnost da postoji danas, to jest, da bi imao budućnost: Radovanu Miloševiću, osnivaču i prvom direktoru muzeja, Zagorki Mijatović, koja je kao istoričarka umetnosti zajedno sa Miloševićem stvarala naš umetnički fond po kome smo poznati, Vojislavu Novakoviću, čoveku od koga započinje istoriografija Palanke i Ratku Katunaru, arheologu koji je značajno unapredio i naučno utemeljio početna sjajna arheološka otkrića na ovim prostorima.

Ove ličnosti povezuje žrtva koju su podneli zarad stvaranja muzeja kakav je danas. Upravo vatra simbolizuje „uništavanje“ jedne vrednosti da bi se stekla druga i univerzalno je sredstvo za pročišćenje kojim se sama bit neke pojave, odnosa ili osobe izdvojila i stopila sa transcendentnim: sveprožimajućim, nadvremenskim i nadprostornim. To je tačka u kojoj muzeji, pa i ovaj naš, omogućavaju izlazak iz sveta koji se može izraziti novčanom vrednošću, u kome i druženje sa prijateljima može biti pretvoreno u novac potrošen na kafu koju su zajedno ispijali ili nezarađeni novac tokom dokolice. Samosvestan muzej, međutim, mora da govori i o ekonomiji svog postojanja, novčanoj vrednosti zbirki, premda je uslov svih uslova da bude neprofitna ustanova, makar zbog toga što nas posetioci neretko pitaju koliko košta neka slika ili predmet. Ako su novine, ta svakodnevna posestrima muzeja kao hladnog medija, jedna vrsta muzejskog odraza, onda je ekonomika iza muzejskih predmeta i kolekcija, pa i proizvodnje izložbi, ono drugo ogledalo u kome posetioci izložbe „Čuvari vatre“ mogu da uporede svoj svakodnevni svet sa, nažalost, nesvakodnevnim posetama muzeju. Rečju, ovo je izložba za zajedničko ogledanje svih koji u muzej dolaze bilo da tu rade ili da u njemu uživaju, da su u njemu bili domaćini ili gosti i, konačno, one koji će dolaziti da uživaju u izložbi koja odaje počast kući svih nas tokom pedeset godina.

Šta oni koji budu došli na izložbu mogu da vide od bogatstva po kome je poznat vaš muzej?

Ništa manje od najboljeg što možemo ponuditi od primene savremene metodologije i najznačajnijih muzejskih vrednosti ne bi bilo dovoljno da se označi pedesetogodišnjica muzejskog stvaranja i zajedničarenja sa publikom. Na prepletu novinskog i muzejskog medija izložba donosi reprezentativne predmete iz bogatih i vrednih fondova Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci po kojima je on poznat daleko izvan svojih lokalnih okvira: starčevačke i vinčanske kulture, kolekcije slika devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka i kulture našeg sela na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek. Posetioci će moći da vide svetski poznatu „kultnu skupinu“ koja je pomerila i promenila razumevanje neolitske religije na Balkanu, ali i dela Šumanovića, Lubarde, Bete Vukanović, Veljka Stanojevića, Antona Hutera i drugih korifeja srpske i jugoslovenske umetnosti.

Izložba će svečano biti otvorena u petak, 1. aprila, sa početkom u 19 časova.

Posetite internet prezentaciju Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci

(Arheološki portal Arhantis)