Homo antecessor: Zajednički predak ljudi i neandertalaca?

Savremeni čovek i neandertalac potiču od istog pretka od kog su se odvojili i nastavili sopstvenim putem evolucije pre oko pola miliona godina. Najveći broj antropologa reći će vam da nauka zapravo ne zna ko je bio naš zajednički predak. Neki smatraju da bi to mogao biti Homo heidelbergensis ili neka vrsta vrlo slična njima. Međutim postoje i oni koji u kontroverznoj vrsti nazvanoj Homo antecessor vide zajedničkog pretka nas ljudi i neandertalaca.

Otkrivena polovinom ’90-ih, ova vrsta poznata nam je gotovo isključivo po nalazima iz jedne pećine na severu Španije. Radeći na lokalitetu Gran Dolina od 1994 do 1996 g., španski arheolozi otkrili su 80 fosilnih ostataka šest hominida koji su živeli pre oko 800,000 godina.

Lokalitet Gran Dolina

Lokalitet Gran Dolina

Zubi ovih hominida bili su primitivni kao kod Homo erectusa ali delovi kostiju lica, naročito oblik nazalnog dela i prisustvo očnjačke jame tzv. canina fossa odgovarali su savremenim ljudima.

Jedinstvena mešavina modernih i primitivnih osobina navela je istraživače na zaključak da se radi o novoj vrsti. Tako je 1997. “nastao” Homo antecessor.

Ovi nalazi dopunjeni su 2007. godine kada je na lokalitetu Sima del Elefante (Atapuerca) otkriven deo donje vilice kao i kamene alatke. Nalaz je datiran na 1,2 miliona godina p.s.

Izvan Španije, jedini potencijalni dokaz postojanja ove vrste jesu kamene alatke stare oko 800,000 godina, pronađene na lokalitetu Happisburgh u Engleskoj, a koje naučnici pripisuju H. antecessoru.

Homo antecessor - rekonstrukcija lobanje

Homo antecessor – rekonstrukcija lobanje

Naučnici koji su otkrili ovu vrstu smatraju da je H. antecessor, upravo zbog svojih mešovitih karakteristika kao i perioda u kom su živeli, najbolji poznati kandidat za zajedničkog pretka ljudi i neandertalaca. Prema toj teoriji H. antecessor je evoluirao od afričke populacije Homo erectusa pre oko 1,5 miliona godina a zatim je migrirao u Evropu. Dokazivanje prisutnosti H. antecessora u Africi od ključne je važnosti za teoriju o njima kao precima savremenog čoveka jer svi fosili H. sapiensa ukazuju na afričko poreklo. Po ovoj teoriji H. heidelbergensis, koji je veoma sličan neandertalcima, bio bi prelazna vrsta između H. antecessora i neandertalca.

Međutim, mnogi stručnjaci se ne slažu sa ovom teorijom. Jedan od glavnih problema je činjenica da gotovo svi reprezentativni primerci Homo antecessora jesu deca. Samo za dve individue sa lokaliteta Gran Dolina se smatra da pripadaju odraslim osobama i to u dobi oko 20 godina. Poznato je da se dečiji skelet razvija i menja tokom odrastanja pa je vrlo verovatno da odrasli primerci ove vrste nisu imali karakteristike slične savremenom čoveku. U tom slučaju, teško se može uspostaviti željena veza između H. antecessora i nas. Samo buduća istraživanja mogu dati rešenje ovoj problematici a ključan element ove zagonetke je pronalazak fosila odrasle individue.

(via Smithsonian.com)