Grobnica u Amfipolju – najznačajnije arheološko otkriće 2014. godine

Pre četiri decenije, nakon istraživanja nekoliko stotina grobnica u antičkom grčkom gradu Amfipolju (Amfipolisu), oko 95 kilometara severno od Soluna, grčki arheolog Dimitris Lazaridis usmerio je svoje interesovanje na humku ogromnih razmera poznatu i kao „Brdo Kasta“, za koju je verovao da čuva grobnicu izuzetnog značaja. Lazaridisa je posao odveo u drugom smeru, a arheolozi se nisu vraćali istraživanju „Kaste“ sve do 2012. godine kada su otkrili 457 metara zida od mermera i krečnjaka koji je okruživao humku. Prošlog leta tim arheologa je pronašao ulaz u izvanredan spomenik čije postojanje je od samog početka pretpostavljao Lazaridis. Ono što su pronašli postala je prava medijska senzacija. Grobnica u Amfipolju. Mnogi je smatraju za najveće otkriće ali i misteriju ovog veka. Ko je sahranjen pod ovom impresivnom humkom, kako su tekla arheološka istraživanja i šta je sve pronađeno do sada, pročitajte u našem opširnom i zanimljivom članku koji sledi.

amfipolj-tumul

Amfipolj – Misterija zemljane humke

Tokom Drugog balkanskog rata 1913. godine Grčki vojnici su, kopajući rovove u blizini Amfipolja, naišli na kameni postament na kojem je, kako će se brzo utvrditi stajao mermerni lav. Kako tih godina nije moglo da se sastavi mnogo mira, ne samo na Balkanu, nego ovaj put ni u Evropi i svetu, već 1915./16. na ovom prostoru ponovo se našla vojska. Ovoga puta britanska, u sklopu snaga Antante na novoformiranom Solunskom frontu. Britanski vojnici utvrdjeni na ovom položaju pronašli su prve delove pomenute statue lava. I samo je slučaj, i napad bugarskih snaga na tom sektoru fronta, osujetio nameru Britanaca da pronađene artefakte transportuju na brod i dalje, za Britaniju.

lav iz amfipolja

Mermerni lav iz Amfipolja

 

amfipolj-britanski vojnici

Britanski vojnici sa pronađenim ljudskim ostacima i drugim nalazima prilikom kopanja rovova, Amfipolj, 1916. godina

Tek 1964. godine arheolog Dimitris Lazaridis koji je radio na istraživanju lokaliteta u Makedoniji i Trakiji, kao što su Amfipolj, Neapolj (Kavala), Filipi i Tasos, izvršio je prva merenja i istraživanja na brdu Kasta, mestu nalazišta grobnice. Otkriće okružujućeg zida i sama veličina tumula visine 23 metar (tadašnja visina zemljanog nasipa), naveli su ga da pretpostavi da je ovako zamašan građevinski projekat jasan znak da to brdo koje je nastalo delatnošću čoveka krije nešto veoma važno (verovao je da je u pitanju grobnica Makedonskog tipa). I kako je samo bio u pravu!

Do pojave Filipa II, kraljevina Makedonija smeštena na severu grčke ekumene predstavljala je, kao i u geografskom smislu tako i u svakom drugom, periferiju grčkog sveta. Filip će u mnogome reformisati Makedoniju i od nje načiniti vojni i politički faktor koji će se pokazati kao odlučujući u životu Helade u narednih nekoliko generacija. Načinivši od njene vojske strašnu ratnu mašineriju, porazio je sva okolna plemena i na njihov račun proširio svoju državu, a potom je pobedom u bici kod Heroneje postao hegemon čitave Helade. Međutim, pre nego što je uspeo da ostvari svoje planove i snove o napadu na Persiju, Filip je izgubio život u atentatu.

Filip je imao mnogo neprijatelja, te je lista onih koji su mogli biti nalogodavci veoma dugačak i teško je prihvatljiva pretpostavka da je atentator Pausanija delovao samoinicijativno. Mnogobrojne intrige na samom dvoru bacaju određenu sumnju i na samog Aleksandra i njegovu majku Olimpijadu. S obzirom na makedonski običaj da kralj uzima za sebe više žena, što može da se pripiše i diplomatskoj inicijativi, stvarala se veoma napeta situacija vezana za nasleđe. Pored toga što se sveže oženio mladom makedonskom ženom sa kojom je očekivao potomstvo, Filip je došao u otvoreni sukob sa najstarijim sinom i naslednikom, izbila je svađa u kojoj je došlo i do preispitivanja Aleksandrovog „pravog porekla“ pa čak i do potezanja mača. Aleksandar, pa i njegova majka, mogli su se osetiti smrtno uvređeni, ali isto tako i veoma ugroženi kada je njihov položaj u pitanju. Govoreći za članak autorke Heder Pringl (Heather Pringle) objavljen novembra 2014. u National Geographic-u, profesor Jan Vortington (Ian Worthington) kaže da nema sumnje da, ne samo da su umešani, nego da Aleksandar i Olimpijada verovatno stoje iza Filipovog ubistva 336. godine pre nove ere.

filip, olimpija i aleksandar

Anđelina Žoli, Val Kilmer i Kolin Farel kao Olimpijada, Filip II i Aleksandar u filmu Olivera Stouna

Narednih 13 godina, miljenik boginje Tihe, kako često nazivaju Aleksandra, postigao je nešto što je bilo bez paralele u dotadašnjoj istoriji, a i mnogo posle njega. Šta je u njegovom uspehu bio dominantni faktor, da li lični impuls i genijalnost, da li sreća, očeva zaostavština ili ljudi oko njega, nemoguće je tvrditi zasigurno, a za nas i manje bitno. Juna 323. godine, tek u 33. godini života, našao se i sam Aleksandar na samrtnoj postelji od posledica misteriozne groznice. A kada najmoćniji vladar dotadašnjeg sveta umre pod nerazjašnjenim okolnostima, pa još tako mlad, to je garant da će se o tome polemisati narednih 2300 godina.

Pošto je ostavio iza sebe trudnu suprugu, a da pri tom nije odredio ko će ga od njegovih generala naslediti ili bar biti patron njegovom budućem nasledniku, usledilo je vreme ratova i nestabilnosti koje je na kraju rezultovalo podelom carstva, ali potom i ubistvima i Aleksandrovog sina, i žene, i majke. Ono što se zna na osnovu istorijskih izvora o poslednjem počivalištu Aleksandra je to da je njegov saborac i general Ptolemej, sada vladar Egipta, napao povorku sa Aleksandrovim posmrtnim ostacima, te iste odneo u Aleksandriju. Veruje sa da je ovaj grad upravo i mesto gde je vladar sahranjem, međutim, tu mu se gubi svaki trag. Danas, u Arheološkom muzeju u Istanbulu možemo videti sarkofag koji je namenjen za večno počivalište tela velikog kralja, međutim, on je zauvek ostao prazan.

sarkofag aleksandra makedonskog

Sarkofag Aleksandra Makedonskog, Arheološki muzej u Istanbulu

Od 2009. godine, rukovodilac istraživanja na lokalitetu Kasta je arheolog Katerina Peristeri. I sve do 2012. ovo istraživanje nije pružalo neke spektakularne rezultate. Kada je poželela da dođe do stvarnih dimenzija ovog tumula i granica okružujućeg zida, uvidela je vrlo brzo da će morati da kopa veoma duboko. I to čitavih 12 metara. Tada je bilo jasno da je impozantnost ove „građevine“ neverovatna. Desetog avgusta 2014. će istraživači konačno pronaći ulaz, ući u ovu grobnicu i otvoriti prozor u misteriju staru 23. veka i jedan od najvećih arheoloških nalaza, u ovoj deceniji, pa i u ovom veku, ako ne i ikada.

Amfipolj-ulaz u grobnicu

Ispred ulaza u grobnicu

Sa nalazišta je objavljeno da ulaz u grobnicu čuvaju dve mermerne sfinge, a potom je pronađen i jedan deo skulpture lava. Obe sfinge su pronađene bez glava, ali je glava istočne, tj. leve sfinge gledano sa ulaza, kasnije pronađena i to u dnu treće komore, a uskoro su pronađena i krila obe sfinge. Iskopavanjem ispod samih sfingi, arheolozi su naišli na mermerni dovratak, prekriven freskama dekorisanim crvenom, plavom i crnom bojom, položen na dva stuba jonskog tipa, takođe obojenih. Iskopavanjem u narednim danima otkriven je pod predvorja, ili pretkomore, načinjen od mozaika nepravilnih mermernih oblika bele boje na crvenoj podlozi.

dve mermerne sfinge

Dve mermerne sfinge na ulazu u grobnicu

 

amfipolj-glava sfinge2

Glava jedne od sfingi, pronađena u trećoj prostoriji

 

amfipolj - krila sfinge

Delovi krila sfingi, takođe pronađeni u trećoj komori

Prvih dana septembra, otklanjajući kamenje i zemlju koji su činili barijeru između predvorja i 1. komore naišlo se na dve karijatide, čija visina je, kako će se ispostaviti, 3,67 metara sa postoljem, dok je visina samih ženskih figura 2,2 metra. Razmak između dve skulpture je 1,68 metara. Lice zapadne (desne) karijatide je u potpunosti sačuvano i svedoči o visokoj umetničkoj vrednosti ovih statua. I ne samo lice, nego i detalji tunika i stopala savršeno izrezbarenih nožnih prstiju položenih na đon sandale i prekrivenih žutim i crvenim pigmentom.

amfipolj-karijatida2

Karijatida

 

amfipolj-karijatida3

Karijatida, majstorski izvedeni detalji

 

amfipolj-detalji karijatide1

Karijatida, detalji tunike i stopala sa savršeno oblikovanim prstima

Polako uklanjajući zemlju, došlo se do pregradnog zida između 1. i 2. komore kao i gornju pregradnu gredu mermerne kapije između ove dve sobe. U tom trenutku je arheolozima postalo očigledno da neće moći da nastave sa izvlačenjem zemlje i iz druge komore sve dok se ne sprovedu mere obezbeđenja krovne strukture podupirućim metalnim gredama. Sve ovo je uzrokovalo veliko usporavanje radova.

obezbeđivanje stropa grobnice

Podupiranje stropa grobnice

Krajem septembra i početkom oktobra, Katerina Peristeri je već bila ubeđena da se radi o grobnici i da je period njenog nastanka između 325. i 300 godine pre nove ere. Više se nije govorilo o pretpostavkama. Naročito kada se naišlo da mermerna vrata između 2. i 3. komore, šarki i brojnih gvozdenih eksera.

Kada se uklanjajući velike količine zemlje konačno došlo do poda druge komore, istraživači su ugledali nešto zaista spektakularno. Postepeno, pred očima arheologa nalazio se mozaik sa predstavom otmice Persefone od strane Plutona, dimenzija 4,5 x 3 metra, neverovatne lepote, urađen dominantno u plavim, crvenim i belim tonovima.

amfipolj-mozaik

Mozaik sa predstavom Plutonove otmice Persefone

Do kraja oktobra arheolozi su prodrli u treću, i kako će se kasnije ispostaviti poslednju, komoru.

Opet, posle opsežnog izbacivanja zemlje iz prostorije došlo se do mermernih vrata koja su nekada stojala na ulazu. Vrata su visine 2 metra, širine 90cm, a debljine 15cm I ukupne težine oko 1,5 tone.

amfipolj

Mermerna vrata sa ulaza u treću komoru

Na dnu ove komore došlo je do krunskog otrkrića na ovom nalazištu, ono zbog čega će lokalitet na Kasti postati još intrigantniji i još značajniji nego što je do tog trenutka i bio.

Na dnu se nalazio trezor (grob) površine 4 x 2.1 metara, u potpunosti optočenog krečnjačkim kamenom. Krečnjak je uglavnom netaknut, sem jednog malog segmenta na zapadnoj strani koji je oštećen pod uticajem unutrašnjeg urušavanja, tj. ugibanja. Kao i ostatak grobnice, i sam trezor je bio popunjen zemljom. Na dubini od 1.4 metra postalo je očigledno da je dubina trezora znatno veća. Ubrzo, iz zemlje su počele da se pomaljaju kosti. Sada više nije moglo biti nikakve sumnje da se radi o grobnici.

trezor

Grob u središtu treće komore

 

trezor2

Crtež groba u trećoj komori

Inicijalne pretpostavke na terenu navele su arheologe da se radi o jednoj osobi. Međutim, radi se o čak pet različitih ljudi. Tačnije, utvrđeno je da su sahranjene četiri i ostaci pete, kremirane osobe. Još bliže, kosti pripadaju ženskoj osobi staroj oko 60 godina, dvojici muškaraca starosti između 30-45 godina, jednom novorođenčetu i jednoj odrasloj osobi kremiranoj u vreme pre smrti prethodno navedenih. DNK analiza će utvrditi da li je između sahranjenih postojala krvna veza i da li je ovo zapravo porodična grobnica. To neće biti tako lako sa kremiranim ostacima. Ali ono što se može pretpostaviti sa određenom sigurnošću je da je kremirana osoba sahranjena prva, a ostali naknadno, naročito ako se uzme u obzir činjenica da Grci negde u trećem veku pre nove ere definitivno napuštaju običaj spaljivanja mrtvih.

Ipak, potrebno je posvetiti malo više pažnje analizi ovog nalaza. Inicijalno, lokalitet je datiran između 325. i 300. godine i da je verovatno sagrađena za nekog od Aleksandrovih generala ili rođaka. Postojale su različite spekulacije koje su išle do pretpostavki čak i da se radi o grobnici samog Aleksandra Velikog, a posle da je u pitanju grob njegove žene (potencijalno i sina) ili majke. Ko je zapravo sahranjen na ovom mestu, najveća je i njegova misterija. Ali i najveća vrednost!

Prema knjizi Done Kurc (Donna Kurtz) i Džona Bordmana (John Boardman) Burial Customs in Ancient Greek World, Makedonci nisu sahranjivali svoje mrtve zajedno, već isključivo individualno. Ali, istraživači zapravo i ne mogu biti sigurni da li su ove osobe zaista sahranjene zajedno ili su njihovi skeleti bačeni u istu jamu od strane pljačkaša grobnice (a pouzdano je utvrđeno da je grobnica poharana). Takođe, ostaci, konkretno žene, nađeni su na različitoj dubini, premda je većina nađena na dubini ,6 metara. Sve su to pokazatelji da je verovatno došlo do uticaja nekog spoljnjeg faktora.

3D prikaz grobnice

3D prikaz grobnice

Jedna struja naučnika zagovara stav da skelet starije žene definitivno pripada Aleksandrovoj majci, Olimpijadi. Starost preminule osobe odgovara starosti Olimpijade koja je pogubljena kamenovanjem u gradu Pidna po naređenju Kasandra, Aleksandrovog generala (živeo od 350. do 297. a vladao Makedonijom od 305). Protivnici ove teorije kao argument koriste tvrdnju da je Olimpijada sahranjena upravo u Pidni, kao što to kaže jedan natpis pronađen tamo. Da doprinesu ovom stanovištu, prve antropološke analize pokazale su da na skeletu žene nema znakova fizičke trauma kakvo bi izazvalo kamenovanje. Ako bi ovo zaista bila grobnica Olimpijade, njena grandioznost (samim tim i značaj onog sahranjenog) prevazilazi značaj koji je obično pridavan ženi u grčkom društvu. Drugi pak kažu da je to počast koju zaslužuje samo žena koja je majka sina kao što je Aleksandar. Nemoguće je utvrditi pouzdano, a podrobnije hemijske i biološke analize skeleta će potrajati nekoliko godina.

Dalje, pretpostavke o dva muska skeleta odrasle dobi idu ka tome da se radi o dvojici Kasandrovih sinova, od kojih je jedan brutalno ubijen. I zaista, jedan od skeleta, po prvim analizama, pokazuje znake nasilne smrti i to verovatno od posledica uboda nožem. Ali ni istorijski izvori ne pružaju potpune informacije o životnoj dobi Kasandrovih sinova. Ako bi, ipak, DNK analiza utvrdila da se radi o krvnim srodnicima, naučnici bi mogli sa popriličnom sigurnošću da tvrde da se zaista radi o njima. Skelet deteta i kremirani ostaci ostaju, za sad, potpuna misterija.

Ono što sada svakako predstoji je čekanje rezultata iz laboratorije, a kako smo već spomenuli, to će potrajati. Istraživače očekuje i dalje obezbeđivanje i dodatno proučavanje i dokumentacija, kao i konzervacija nalaza na ovom lokalitetu. Geofizička istraživanja pokazuju da ispod zemlje u okviru zemljane humke postoji još struktura napravljenih od strane čoveka. Sve u svemu, lokalitet u Amfipolju pored svega otkrivenog krije još tajni koje, iz dana u dan, sve više uvećavaju njegov značaj koji je, bez ikakve sumnje, već epohalan. U još jednom u nizu članaka u National Geographic-u (Kristin Romey, januar 2015), Ijan Vortington kaže: „Čak i da nikada ne saznamo kome pripadaju skeletni ostaci, ovo je nalaz međunarodnog značaja i pobednički scenario za istoriju.”

(Arheološki portal Arhantis / Tekst: Filip Mitričević / Ilustracije: theamphipolistomb.com / Wikipedia)