Da li je pronađen potomak neandertalke i čoveka?

Skeletni ostaci pronađeni u Italiji mogli bi biti prvi konkretan dokaz da je do mešanja između dve vrste zaista došlo…

Potomak neandertalke i čoveka

Skeletni ostaci individue koja je živela u severnoj Italiji pre oko 40.000 ili 30.000 godina najverovatnije su pripadali zajedničkom potomku Homo sapiensa i neandertalca.

Ako dalje analize pokažu da je ova teorija tačna, otkriće prvih ostataka ove vrste pruža direktne dokaze da su se Neandertalci i ljudi mešali. Prethodna genetska istraživanja pokazala su da DNK ljudi evropskog i azijskog porekla ima od jedan do četiri odsto neandertalskog genetskog materijala.

Naučni članak Possible Interbreeding in Late Italian Neanderthals? New Data from the Mezzena Jaw (Monti Lessini, Verona, Italy) možete pročitati u časopisu PLOS ONE.

Najnovije istraživanje se bavi morfologijom vilice ostataka pronađenih na lokalitetu kamenog skrovišta Riparo di Mezena u Monti Lesini oblasti Italije. I neandertalci i modreni ljudi su u ovo vreme živeli u Evropi.

„Morfologija vilice osobe iz Mezene se nalazi negde između klasične neandertalske, karakteristične po povučenoj donjoj vilici i oblika modernih ljudi, čija donja vilica je izbačena i dobro razvijena“, kaže koautor ovog istraživanja, antropolog Silvana Kondemi.

Kondemi i kolege su pronađene ostatke podvrgnuli genetskoj analizi i 3D skeneru. Zatim su rezultate uporedili sa kostima Homo sapiensa.

Genetska analiza je pokazala da mitohondrijalni DNK ove individue odgovara neandertalskom. Pošto je poznato da se ova vrsta DNK prenosi isključivo sa majke na dete, naučnici su zaključili da pred sobom verovatno imaju potomka majke neandertalke i oca Homo sapiensa.

Pre nego što su moderni ljudi stigli u ove predele, Neandertalci su već stvorili sopstvenu kulturu, koja je postojala dugih 200.000 godina. Brojni kameni alati, poput sekira i strela se vezuju za ovaj period. Ovi objekti se najčešće mogu naći u kamenim skrovištima, poput lokaliteta Riparo di Mezena, kao i u pećinama širom Evrope.

Naučnici smatraju da, iako je dolazilo do mešanja između dve vrste, Neandertalci su ipak održavali sopstvenu tradiciju.

Silvana Condemi, PLoS ONE

To je posebno interesantan nalaz jer ukazuje na to da, iako je dolazilo do mešanja, ove dve populacije se ipak nisu spojile u jednu homogenu vrstu.

Kako Kondemi i kolege smatraju, ovaj nalaz dodatno potkrepljuje teoriju da su neandertalci nestali postepenom invazijom od strane modernih ljudi, kao i to da su do poslednjeg trenutka Neandertalci održali sopstveni kulturni identitet.

Fosilne iskopine ukazuju na to da su moderni ljudi naseljavali južnu Italiju još pre 45.000 godina. To znači da su ljudi i neandertalci živeli u približno istim oblastima u periodu od oko hiljadu godina, ali je verovatno bio slučaj da ljudi kao pridošlice nisu bili ni malo dobrodošli iz neandertalskog ugla. Istraživački tim smatra da je moguće da su preci modernih ljudi silovali neandertalke, aludirajući na savremene slučajeve „etničkog čišćenja“.

„Ovo otkriće je fascinantno i poziva na dalja istraživanja“, ovom prilikom je izajvio Ian Tejtersal, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za neandertalce i fosilne iskopine.

Tragovi neandertalaca i njihove kulture nestaju u periodu od pre oko 35.000-30.000 godina.

(via National Geographic & Discovery News)