36. Godišnji skup Srpskog arheološkog društva

Srdačan pozdrav,
Upravni odbor
Srpskog arheološkog društva

——————————————–

Apstrakti predloženih sesija:

Osnovu arheoloških proučavanja čine analize materijalne kulture – od sitnih artefakata pa do prirodne okoline koja je čovekovim dejstvom izmenjena. Artefakta se najčešće proučavaju sa formalne strane – stil, hronološki razvoj, kulturni uticaji. Cilj ove sesije, međutim, jeste da u središte proučavanja postavi tehnološki aspekt, odnosno, analize ne samo forme predmeta, već i čitavog niza tehnoloških faktora, od odabira sirovine, preko načina upotrebe, pa sve do razloga za prestanak korišćenja.Polazeći od osnovnog značenja tehnologije kao nauke o veštini, i definicije „niza postupaka i  međusobnih veza: od same proizvodnje, do organizacije proizvodnog procesa, pa sve do celog kulturnog sistema procesa i postupaka povezanih s proizvodnjom i  potrošnjom“ (H. Miler), želeli bismo da podstaknemo istraživanja u pravcu pitanja kao  što su organizacija proizvodnje, nabavka i raspolaganje sirovinama, analize određenih tehnologije (keramičke, kamene, koštane, metalurške, ali i tehnika zemljoradnje, itd.), i opšta pitanja uloge i značaja određene tehnologije u društvenom i kulturnom kontekstu, kao i pitanja tehnoloških sistema, odnosno međusobnih odnosa različitih tehnologija. Sesija nije ograničena hronološki, i takođe pozivamo da se prijave radovi koji se bave kako metodološkim i teorijskim aspektima, tako i pojedinačnim studijama slučaja.

2. Rekonstrukcija izvora hrana i načina prehrane u praistoriji: nabavka, priprema i prezentovanje hrane u neolitu Balkana
Obezbeđivanje hrane bila je ključna delatnost ljudi u prošlosti, a za mnoge je to bio i glavni zadatak. Dobar deo hrane koju danas konzumiramo ima dugu istoriju upotrebe. Da bi otkrili šta su ljudi jeli u prošlosti arheolozi analiziraju ostatke nekadašnjih obroka u vidu životinjskih kostiju, delova biljaka ili tragova hrane prikupljenih na arheološkim lokalitetima. Povrh toga, „arheologija ishrane“ ispituje načine nabavke hrane (lov, ribolov, sakupljanje biljaka, poljoprivredna proizvodnja), ali i sve naredne faze u pripremi hrane, počev od primarne obrade, preko distribucije polu-proizvoda, pohranjivanja sirove hrane, pa do pripreme za upotrebu, konzumacije i odbacivanja nejestivih delova. Arheološke analize ostataka hrane, materijala i predmeta u vezi sa ishranom pružaju jasan uvid u izbor hrane u prošlosti, kao i metode i tehnologije korišćene za eksploataciju izvora hrane. Cilj ove sesije je da razmotri rezultate arheoloških istraživanja tragova hrane i aktivnosti vezanih za ishranu – od nabavke i/ili proizvodnje, do trpeze i obroka – iz vremena neolita na teritoriji Balkana. Tema sesije su: izvori hrane u neolitu; sezonska i prostorna raspoloživost različitih tipova hrane biljnog ili životinjskog porekla; objekti, alatke, predmeti i tehnike korišćeni za nabavku i pripremu hrane; mesta za pohranjivanje hrane i obavljanje „kulinarskih“ aktivnosti; načini pripreme i serviranja hrane (kulinarske tehnike; posuđe), i odbacivanja nejestivih delova; „direktni“ pokazatelji konzumirane hrane (fosilizovani sadržaj stomaka, koproliti, stabilni izotopi, bio-molekuli). Učešće istraživača koji dele interesovanje za neolit Balkana omogućiće pregled rezultata botaničkih i faunističkih analiza, analiza predmeta od kamena i keramike, arhitektonskih i raznih drugih studija, i pružiti detaljniju sliku o mnogostrukim aspektima ishrane u prošlosti.

Inicijativa za organizaciju ovakve tematske sesije potekla je sa redovnog jesenjeg sastanka Srednjovekovne sekcije SAD. Ideja predlagača je da se na taj način i Srpsko arheološko društvo, u okviru svog godišnjeg skupa, uključi u obeležavanje velikog jubileja vezanog za 1700 godina od izdavanja Milanskog edikta. Sam naslov je predlože n ovako okvirno s namerom da se većem broju kolega otvori mogućnost da se uključi u rad sa što raznovrsnijim temama. Naučni doprinos sesije predstavljaće prilozi koji pokazauju u kojoj meri rezultati dosadašnjih istraživanja i raspoloživa arheološka građa svedoči o procesu hristijanizacije balkansko-panonskog prostora u prvim vekovima slobode ispovedanja hrišćanstva, a zatim i u ranim stolećima srednjeg veka, kada se na određen način sličan proces ponovo odvija, ali sada u okvirima evangelizacije slovenskog sveta.